Mission impossible: Francuski penzioni sistem

Prvi dan protesta protiv vladine penzione reforme mogao bi da sluti na nešto loše za predsjednika Emanuela Makrona. U Parizu se tog četvrtka okupilo najmanje 80.000 ljudi, a širom zemlje između milion i dva miliona. Toliko demonstranata kao što nije bilo više od deset godina. Ovog utorka (31.01) protesti su se nastavili.

- pročitajte još: Velike razlike među mirovinama u Europi

Konstantno su se čuli povici poput „On est la, on est la, meme si Macron ne veut pas, on est la" („Mi smo tu, čak i ako Makron to ne želi“). Jer, iako vlada insistira na tome kako je penziona reforma apsolutno neophodna, mnogi Francuzi su protiv planova. Pa čak i neki ekonomisti.

Frank Lopez Kosta bio je jedan od demonstranata tog četvrtka (19.01) u Parizu. „Ne radi se samo o penzijama – reforma dovodi u pitanje srce našeg socijalnog sistema", kaže za DW 35-godišnji učitelj. "Vremena su ionako teška, i zbog rasta cijena. Sada žele da nam nametnu i ovu reformu. Francuska postaje ekonomski sve liberalnija, ali mi to ne želimo." Prema istraživanjima, udio Francuza koji se, poput Lopeza Koste, protivi reformi, raste – nedavno je iznosio skoro 70 odsto.

Vlada smatra da je reforma neophodna

Vlada insistira da je reforma hitno potrebna. „Želimo da zadržimo naš sistem plaćanja doprinosa. Ova reforma će garantovati budućnost naših penzija", rekla je premijerka Elizabet Born Senatu sredinom januara. Za razliku od drugih zemalja kao što je Njemačka, Francuska ima čist sistem plaćanja doprinosa, bez ikakvih elemenata privatnog osiguranja. Postoje opšti penzioni fondovi za zaposlene i državne službenike i 27 posebnih fondova, na primjer za baletske igrače u Pariskoj operi i policajce koji ranije odlaze u penziju.

Vlada želi da podigne minimalnu starosnu granicu za penzionisanje sa sadašnjih 62 na 64 godine do 2030. godine. Pored toga, od 2027. godine ljudi bi morali da rade najmanje 43 godine – a ne više 42 – da bi ostvarili pravo na punu penziju. U svakom slučaju, i dalje imate pravo na punu penziju od 67. godine. Reforma bi garantovala raniju penziju onima koji su posebno rano počeli da rade i zadržala bi određene posebne fondove dok bi u isto vrijeme ukinula druge. Makron takođe planira da podigne minimalnu penziju za oko 100 evra na oko 1.200 evra mjesečno.

Ko isplaćuje penzije državnim službenicima?

Vlada svoje argumente zasniva na izvještaju stručne komisije koju je naručila sama Vlada. Shodno tome, rashodi za penzije u 2032. bi bili do 14,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, a ne sadašnjih 13,8 odsto. Za mnoge ekonomiste je stoga ispravno pooštravanje minimalne starosne granice za odlazak u penziju – takođe s obzirom na demografski razvoj.

- pročitajte još:Da li je to počela vruća jesen protesta u Francuskoj?

„Godine 1950. četiri radnika su finansirala jednog penzionera, 2000. su bila samo dva, a 2040. će biti 1,3. To više neće biti održivo", kaže Žan-Mark Danijel, profesor emeritus ekonomije na ESCP Poslovnoj školi u Parizu. „Dalje, jedini razlog zašto penzijski sistem nije u minusu je to što država, između ostalog, plaća i penzije državnim službenicima. Da to nisu uradili, nastao bi minus od 30 milijardi evra.”

Ekonomista Filip Krevel, šef pariskog istraživačkog centra Cercle de l' Epargne, se slaže. „Ova reforma je neophodna jer nam je potrebno više radnika za poticaj ekonomskog rasta", rekao je on za DW. „U Francuskoj je stopa zaposlenosti među starijim osobama relativno niska u poređenju sa drugim zemljama. Podizanje minimalne starosne granice za odlazak u penziju bi je automatski povećalo.”

Konfuzna debata između stručnjaka

Ali, ne stoje svi ekonomisti iza reforme. I, paradoksalno, njihovi protivnici se oslanjaju na isti izvještaj stručne komisije koji vlada navodi kao dokaz. U njemu se navodi da je „u zavisnosti od političkih preferencija, sasvim legitimno sprovesti penzijsku reformu ili pak ne“. Uostalom, rezultati proračuna nisu pokazali da će izdaci izmaći kontroli.

- pročitajte još: Ustanak protiv francuskih elita

Za Mišela Zemura, ekonomistu sa Pariskog univerziteta Sorbona, koji nije povezan sa kontroverznim političarem ekstremne desnice Erikom Zemurom, ovo je dokaz da vlada sprovodi reformu iz drugih razloga. „Naš penzijski sistem dobro funkcioniše, i zato što je starosna granica za odlazak u penziju već povećana prethodnim mjerama", rekao je on za DW. „Vlada samo želi da izbalansira svoj budžet jer je uglavnom dala poreske olakšice kompanijama – i sada želi da malo po malo demontira naš socijalni sistem.”

Ponosni na posao - i na penziju

Suočeni sa takvim neslaganjem, Francuzi jedva da znaju šta da misle, kaže sociološkinja Danijel Linart, specijalizovana za rad. „Medijski stručnjaci zasipaju nas primjerima i analizama u koje se jedva nešto razumijemo", kaže za DW direktorka istraživanja emeritus u javnom Institutu CNRS. "Ljudi vide da zaključak analize zavisi od ideologije stručnjaka. Ovdje se radi o tome u kakvom društvu želimo da živimo - tržišno orijentisanom u kome preovladava zakon ili onom koje ublažava nejednakosti."

Istovremeno, ljudi u ovoj zemlji posebno osjetljivo reaguju na temu penzijske reforme. „Francuzi imaju veoma poseban odnos prema poslu koji datira još iz vremena Francuske revolucije“, objašnjava ona. „Ovim je utvrđeno da svoju radnu snagu možete prodati samo kao slobodan građanin. Rad je tako postao simbol klasne borbe. Ljudi su se dugo borili za pravo na penziju u određenoj starosnoj dobi. A Francuzi ne žele tek tako da se odreknu ovog prava – već planiraju dalje demonstracije i štrajkove.

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu