Kako ćemo letjeti u budućnosti?

Danas skoro svi avioni izgledaju slično. Ispod cjevastog trupa su krila, pod krilima motori, a u zadnjem dijelu kormilo. Konstruktori su decenijama gradili nove ekonomičnije avione. Ipak, avioni bi mogli da troše manje goriva, smatra Diter Šolc, profesor na Fakultetu za primjenjene nauke u Hamburgu. "Naravno da je avion isplativ ako malo troši, ali ekonomičnost podrazumijeva i da avion brzo leti, jer samo takav avion u jednom danu donosi mnogo novca", kaže on.

Avion-krilo

Ako gorivo bude skuplje, vremenom bi mogli da postanu isplativi štedljivi avioni sa drugačijim dizajnom. Jedna od mogućih ideja bila bi da se odustane od trupa aviona. Tada imamo samo ogromno krilo, tzv. avion-krilo, kaže Šolc.

Ipak negdje moraju da sjede i putnici. Rješenje predstavlja avion sa širim trupom koji prelazi u krila. Aerodinamika aviona se može poboljšati dužim i užim krilima. Ali duža krila moraju da budu mnogo jače napravljena - time postaju teža, a to je loše po uštedu goriva.

Osim toga aerodromi trenutno nemaju mjesta za avione sa tako dugačkim krilima. Znači potrebna je kreativnost: "Tu imamo na primjer dopel-deker, avion sa duplim krilima, koji povezuje krajeve krila dole i gore jedne sa drugim."

Novi motori

I novi motori bi mogli da poboljšaju ekonomičnost, kaže Rajnhard Menig, direktor Instituta za motornu tehniku pri Njemačkom Centru za vazduhoplovstvo i svemirske letove (DLR). "Motori bi potom sasvim drugačije izgledali. Oni bi imali ogromne propelere, prečnika nekoliko metara. Oni bi morali da budu efikasni i pri visokim brzinama aviona - a to zahtjeva sasvim nove letjelice."

Takvi avioni mogli bi da uštede oko 20 odsto goriva, ali su za oko 10 odsto sporiji od modernih džetova. Otuda bi bili podesni za kratke i srednje letove - gdje gubitak vremena nije prevelik. Ali, takvi rotori su mnogo bučniji od modernih džetova.

Biološko gorivo

Rajnhard Menig kaže da se emisija ugljen-dioksida može smanjiti boljom aerodinamikom i boljim turbinama - ali samo do određenog stepena. Znači, potrebna su i nova goriva, kaže Menig. Na primjer biološko gorivo od biljaka. "Već smo koristili avione sa udjelom biološkog goriva od 50 odsto. Zaista se mogu proizvesti takva goriva sa sličnim svojstvima sagorijevanja kao kod kerozina", dodaje ovaj stručnjak.

Askin Isikveren, vizionar, najradije bi odmah da koristi ekološku struju. Njegova ideja je avion za kratke i srednje letove. "Tačno je da su baterije teške. Kod današnje tehnologije su čak toliko teške da to ne bi funkcionisalo. Ali imamo utisak da bi baterije mogle u toj mjeri da se poboljšaju da bi za kratke destinacije to bilo moguće."

On se nada da bi njegov avion mogao da uzleti još 2050. Ko i tada kupi avionsku kartu, ući će u avion koji liči današnjem: cijev sa krilima dole, ispod motori i kormilo pozadi.

Autor: Fabijan Šmit / Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Svetozar Savić