Hoće li biti dovoljno gasa za narednu zimu?

Zbog blagog vremena proteklih dana, gasa je u međuvremenu ponovo više u skladištima. Popunjenost je početkom sedmice bila 71,3 odsto. Cilj savezne vlade je bio da do početka februara dostigne nivo popunjenosti od 40 odsto, a u stvari je skoro duplo veći.

- pročitajte još: Je li plinska kriza okončana?

Klaus Miler, šef Federalne mrežne agencije, za ovu zimu je takođe dao znak za prestanak uzbune. Ali on već razmišlja unaprijed: „Sve što sada držimo u skladištima gasa pomoći će nam da se pripremimo za sljedeću zimu ili onu poslije nje", rekao je on za Dojčlandfunk tokom vikenda.

Sada morate da planirate i da se pripremite za to – sa sistemima grijanja kod kuće, sa procesima zamjene ili procesima transformacije u industriji: „To se može postići, ali morate da uložite mnogo truda".

Opuštanje na frontu cijena

Ekonomisti iz istraživačkog tima Dojče banke (Deutsche Bank Research) vide stvari malo opuštenije. Očekuju da će rezervoari za skladištenje gasa ponovo biti puni u julu. Jer ako industrija nastavi da troši tako malo gasa, nivoi punjenja bi trebalo da padnu na 60 procenata krajem zime ove godine i na 70 procenata krajem zime 2023/2024. Marion Milberger i Erik Hajman iz Deutsche Bank Research računaju da će, ako se potražnja za gasom vrati na nivo iz prethodnih godina, skladišta gasa i dalje biti popunjena 30 odsto.

Cijena gasa je značajno pala posljednjih nedelja na oko 50 evra po megavat-satu. Na svom vrhuncu krajem avgusta, veleprodajna cijena na holandskoj TTF berzi iznosila je 346 evra.

Naravno, Njemačka ne može da preživi zimu opskrbljujući se samo iz skladišta gasa. To je zato što se prirodni gas proizvodi samo u veoma malim količinama. Uvoz je i dalje neophodan. Saveznoj Republici Njemačkoj je potreban stalni uvoz, uglavnom iz Norveške, Holandije i Belgije nakon zaustavljanja isporuka iz Rusije.

Pored toga, potekao je i prvi tečni gas nakon što je počeo s radom prvi od šest planiranih LNG terminala za tečni zemni gas.

No, s obzirom da rizici ostaju, Evropljanima još nije dozvoljeno da se potpuno opuste. Jer ako Kina nastavi da se ekonomski oporavlja, biće joj potrebno više tečnog zemnog gasa u narednim mjesecima. Tada bi Njemačka mogla da izgubi. S jedne strane, tečni gas će vjerovatno postati skuplji zbog velike potražnje, a osim toga bi ga moglo biti i manje.

Naravno, od temperatura zavisi i kakva će biti snabdjevenost gasom u predstojećoj zimi. Pored toga, Rusija i dalje isporučuje skoro 13 odsto (stanje od novembra 2022.) prirodnog gasa koji se trenutno troši u Evropskoj uniji putem gasovoda preko Ukrajine i Turske (Turski tok).

Ukoliko bi Rusija zaustavila ovu isporuku, ovaj dio bi takođe morao da se nabavlja negdje drugdje. Prema studiji Dojče banke, tehnički poremećaji na gasovodima u Norveškoj i Alžiru predstavljaju još jedan rizik za snabdijevanje gasom.

Međutim, cilj EU je da što brže poveća udio obnovljivih izvora energije. Ali ne mogu sve industrije u potpunosti bez prirodnog gasa – kao što je hemijska industrija, koja koristi prirodni gas ne samo kao energiju već i kao sirovinu za proizvodnju.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu