Dogorjelo je do nokata – i u RS

Nakon protesta koji su u petak (28.2) održani u Banjaluci sada se već može reći da su u cijeloj BiH okupljanja ljudi izrodila bar nešto pozitivno. Izašli su na ulice ljudi koji godinama ćute i trpe samovolju pojedinaca i bogaćenje tajkuna na račun radnika. Ali i na račun onih koji bi htjeli da budu radnici a to ne mogu jer ih za posao više niko neće, uglavnom zbog godina starosti.

Ovdje nema života

U prvim redovima na protestima u petak u Banjaluci, najmasovnijim do sada, bio je Miroslav Ćorić sa najvećim transparentom. Ne može više da trpi, kaže, nepravdu i zbog toga je izašao na proteste. Za njega "nema života u ovom društvu koje je nakaradno postavljeno" a sistem vrijednosti odavno izgubljen.

Protesti su jedini način, kaže Ćorić: “Dogorjelo je do nokata. Podstanar sam, 200 maraka penzije, imam porodicu. Neizdrživo je. Ovdje nema života. Posla nema, mladi se ne zapošljavaju a ako mladih nemamo, nemamo ni Banjaluke ni Sarajeva ni Beograda...Političari nam sve rasprodaše i rade ono što ne treba. Druge nema, počelo je“.

Ono što je poražavajuće je da veliki broj visokoobrazovanih ljudi nema posla u BiH. Među nezaposlenima je i veliki broj magistara koji očekuju neko poboljšanje iako im svaki novi dan ubija nadu. Duško Košpić magistar je prava. „Magistar sam prava, ne radim osam godina. Protestujem jer nisam prošao na preko 30 konkursa, jer sam doživio nepravdu kakve nigdje nema u Evropi, kao što je ima ovdje od 2006. godine. Teška je situacija, nevjerovatne stvari se dešavaju. Samo zajedno možemo poboljšati položaj svih građana.“

Sa drvenom Bubom do Esena

Penzionisani stolar iz Čelnica kod Banjaluke Momir Bojić takođe prkosi socijalnoj nepravdi. Želi da izrazi svoje nezadovoljstvo aktuelnom situacijom iako kaže da ima penziju dovoljnu za život. Ovaj vremešni stolar poznat je i po svom jedinstvenom proizvodu a to je automobil „Buba“ koja je gotovo sva napravljena od drveta. Bojić je krajem prošle godine imao čast da svoj automobil izloži u Esenu na sajmu automobila na poziv organizatora.

„Želim da pomognem ljudima da ostvare svoja prava, pa makar i na protestima. Da se nepravda smanji koliko toliko. Ima nekoliko načina za rješavanje kriza, protesti nisu jedini i ja ne kažem da su najbolji, ali ovako se počinje pa kako će završiti... Mnogo ljudi nema hljeba...Ja živim dobro ali ima mnogo onih koji nemaju, ja sam zbog njih ovdje. A oni sjede po kafićima, neće ništa, neće da rade. Sve je to krenulo naopačke."

Udruženje nezaposlenih broji sve više članova

Na biroima za zapošljavanje u BiH nalazi se preko pola miliona nezaposlenih. Neki od njih okupili su se u Udruženje nezaposlenih koji nažalost broji dosta članova u Banjaluci. Predsjednik udruženja Slavko Čamber, magistar je ekonomije. „Nastojimo nešto da uradimo da se rješi problem nezaposlenosti. Ako je 570 hiljada nezaposlenih u BiH, a preko 150 hiljada u RS, neko mora da računa na to. Savez sindikata RS ne zastupa čak ni radnike a kamoli nas nezaposlene“, kaže Čamber.

Ovo je slika i prilika BiH i to su oni ljudi koji izlaze na proteste, oni ljudi koji imaju egzistencijalnih problema. Oni ne smatraju, kako to vole reći vlastodršci, da se radi o ljudima koji usko sarađuju sa nekim otuđenim centrima moći, pokušavajući da destabilizuju sistem. Njihov sistem je destabilizovan jer nemaju posla, a time se ne osjećaju ni kao ravnopravni članovi društva.

Autor: Dragan Maksimović

Odgovorni urednik: Azer Slanjankić