1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

Borba s poskupljenjima i inflacijom

9. septembar 2022

Nikada ranije ECB nije podigla kamatne stope kao danas. Upitno je da li će monetarni čuvari moći brzo da obuzdaju rekordnu inflaciju. Potrošači će i dalje jasno osjećati posljedice.

https://p.dw.com/p/4GdKb
Foto: DesignIt/Zoonar/picture alliance

To je istorijska odluka: Evropska centralna banka (ECB) povećala je ključnu kamatnu stopu za evrozonu za 0,75 procentnih poena. Nikada nije bilo ovakvog „džambo koraka” od uvođenja evra 2002. godine. „Imali smo različite stavove oko stola, temeljnu diskusiju, ali rezultat naših razgovora bila je jednoglasna odluka", rekla je predsjednica Kristin Lagard u četvrtak na konferenciji za novinare u Frankfurtu.

Drugo pooštravanje monetarne politike u roku od nekoliko sedmica je bilo očekivano. Još u julu, monetarni čuvari su podigli kamatne stope prvi put od 2011. godine, čime su započeli preokret svoje dugogodišnje politike nulte kamatne stope. Kakvo je stanje sada s cijenama? I kakve to promjene donosi u svakodnevnom životu?

Deutschland I Pressekonferenz der EZB - Christine Lagarde
Lagard: Rezultat naših razgovora bila je jednoglasna odlukaFoto: Daniel Roland/AFP/Getty Images

Kreditne stope će vjerovatno rasti

„Povećanje kamatnih stopa će se osjetiti za relativno kratko vrijeme za potrošače koji žele da uzmu kredit za kupovinu kuće, na primjer“, kaže Emanuel Menh, profesor monetarne politike i finansijskih tržišta na Frankfurtskoj školi finansija i menadžmenta u intervjuu za tagesschau.de. Zato što bi se kreditne stope za nekretnine i kompanije relativno brzo kretale sa ključnim kamatnim stopama.

Krediti za domaćinstva i preduzeća takođe postaju sve skuplji. Povećane troškove banke po pravilu prenose direktno na potrošače i preduzeća u vidu viših kamata.

Samo pseudo efekat za štediše

„Više kamatne stope su samo jedna strana medalje", objašnjava Kristina Banijer, profesorka bankarstva i finansija na Univerzitetu Justus Libig u Gisenu. S druge strane, postavlja se pitanje da li zainteresovani uopšte mogu da dobiju kredit. „Kada banka dobije upit, ona veoma detaljno ispituje potencijalnog zajmoprimca i razmišlja da li u budućnosti može da priušti skuplje kamate i glavnice", rekla je stručnjakinja za tagesschau.de. Postoji i rizik od recesije, što može značiti gubitak posla i pad prihoda. Kreditiranje bi stoga moglo postati mnogo strože – posebno za dugoročne zajmove za nekretnine.

Banke bi uvijek reagovale „sa malom zadrškom dok ne prenesu rastuće kamate na svoje klijente“, kaže Banijer. Ipak, „sigurno će do toga doći“. Štediše u budućnosti mogu očekivati povećanje kamatnih stopa za račune na tržištu novca ili oročene depozite. Ekonomistkinja, međutim, upozorava da se ovim ne treba zavaravati: „Efekat je za sada samo prividan, jer sada imamo nevjerovatno visoku inflaciju. Ona trenutno potpuno izjeda dodatnu kupovnu moć od ušteđenog novca." Za zaista primjetan efekat, kamate na štednim računima bi morale znatno da porastu ili bi inflacija morala snažnije da padne.

Razlike između teorije i prakse

ECB sada svojim potezom bez presedana cilja na ovo drugo. Uglavnom zbog skupe energije, što je posljedica rata u Ukrajini, inflacija u zoni evra je sada dostigla rekordni nivo od 9,1 odsto. Inflacija je više od četiri puta veća od cilja stabilnosti od dva odsto godišnje. Ekonomska teorija kaže da veće kamate poskupljuju ulaganja kompanijama. Oni takođe slabe privatnu potrošnju kroz skuplje kredite. Potrošači će biti u iskušenju da uštede više novca umjesto da ga troše. Kompanije pak sjede na svojoj proizvedenoj robi.

Željeni rezultat: pad cijena. Ali koliko je to realno? "Vjerujem da je ovo povećanje stope bilo apsolutno neophodno. Istovremeno, međutim, vjerujem da to neće biti dovoljno da se inflacija značajno obuzda", kaže ekspert Menh.

Veliki dio inflacije je zbog uskih grla u lancu snabdijevanja i viših cijena energije. „To su kretanja na koja politika kamatnih stopa centralne banke ne može stvarno da utiče." Ipak, povećanje kamatnih stopa doprinosi slabljenju privrede, što obuzdava tražnju, a na kraju i malo ublažava visoke cijene.

Ekonomistkinja Banijer to vidi slično i ukazuje na nedostatak iskustva sa trenutnom situacijom: „Do sada je centralna banka pokušavala da utiče na probleme na strani potražnje. Međutim, trenutne poteškoće u Evropi su na strani ponude i takođe su veoma složene: rat u Ukrajini, energetska kriza, problemi sa hranom, posljedice korona krize i izuzetno visok državni dug." Stoga je teško predvidjeti kako će više kamate zapravo djelovati.

Šta je sljedeće?

ECB je najavila da će podići kamatne stope na nivo koji će omogućiti da se inflacija uskoro vrati na cilj. Centralna banka je podigla prognoze inflacije za tekuću godinu na 8,1 odsto, s obzirom na stalni rast cijena energenata, hrane i drugih dobara. U 2023. godini, međutim, očekuje se da će inflacija biti samo 5,5 odsto.

Stručnjak Menh se ne slaže: „Verujem da će inflacija u početku rasti. Moja pretpostavka je da cijene energije neće kratkoročno pasti, već će nastaviti da rastu“. Osim toga, sindikati imaju visoke zahtjeve u kolektivnom pregovaranju, tako da bi povećanje plata moglo dodatno podstaći inflaciju. „Kratkoročno, ne vidim bilo kakav razvoj događaja koji bi mogao da dovede do naglog pada. Prigušenje tražnje kroz više kamatne stope će dati doprinos – ali prije sporije nego brže."

Geldscheine und der Schriftzug "Inflation"
Foto: BARBARA GINDL/APA/picturedesk.com/picture alliance

„Trenutno je izuzetno teško dati prognozu", kaže Banijer. Postoji i druga negativna posljedica: „Više kamate znače i skuplje kredite za državu. Refinansiranje će biti teže". U kombinaciji sa slabljenjem privrede, to znači „prije ili kasnije povećanje poreza da bi se moglo nositi sa državnim dugom".

Još jedan trošak na koji će potrošači u evrozoni morati da se prilagode u budućnosti – pored viših kamata.

tagesschau/ss

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu