Bečka slatka tajna

„Evo, to je ta naša tajna“, smješka se Claudia Pichelmaier, menadžerica hotela Sacher, dok prezentira tortu koja je osmišljenja još davne 1832. godine. Recept po kojem se torta pravi u hotelu Sacher do danas drže u tajnosti. Poznato je samo ovoliko: Saherica se pravi od putera, jaja, crne čokolade i marmelade od marelica, a svi sastojci su organskog porijekla. O ostalom se nagađa.

Karakteristično za poznatu tortu je i to da se prodaje u drvenim kutijicama. U njima je torta sigurna za put oko svijeta, bilo da je iz Beča sa sobom ponesu turisti, bilo da se tortu šalje posrednicima i u većim količinama. Poslastičari koji rade za hotel Sacher godišnje u četiri veličine proizvedu 360.000 komada ove torte.

Poznatu tortu je osmislio bečki poslastičar Franz Sacher. Legenda kaže da je imao nalog da za rođendan državniku Metternichu pripremi neku posebnu slasticu. Tortu je valjalo napraviti u velikim količinama, frižideri još nisu postojali, tako je mladi Sacher osmislio jaku čokoladnu glazuru, pod kojom je torta faktički konzervirana.

Nekoliko desetljeća kasnije, hotel Sacher počeo je bivati stjecištem prefinjenije klijentele, koja se u hotelu okupljala prije odlaska u operu. Ove susrete etablirala je kasnija direktorica Ana Sacher, a ni ovo se sve do danas nije promijenilo.

"Ana Sacher je bila jako komunikativna osoba i uradila je dosta na imidžu hotela. Iako je hotel danas moderniji, mi se trudimo odžavati tradiciju, tako da i danas ovdje imamo susrete prije odlaska u operu. To je takođe praktično, Bečka Opera nalazi se odmah preko puta“, kaže današnji direktor hotela Sacher, Reiner Heilmann.

U hotelu Sacher torta se tako tradicionalno servira i uz doručak. Poruka je jasna: torta je otmjeno slatka, pa neće biti zahtjevna i teška ni trbuščićima koji su navikli na isključivo blage sastojke organskog porijekla.

Tako je ovu tortu rado jela i krhka Sissy - Elizabeta Amalija Eugenija od Bavarske, austrijska carica i ugarska kraljica. U hotelu Sacher do danas ponosno čuvaju račun za prvu tortu koju su joj prodali.

Sacher torta svakako je omiljeni poklon kojeg turisti rado ponesu iz Beča. Oni koji uz tortu žele napisati čestitku ili je adresirati i poslati poštom, mogu to uraditi i u samom hotelu. Sve što im je za to potrebno je sitniš za tortu i inspiracija za slatku poruku.

„Koliko li samo košta, možete li mi, molim Vas, pročitati cijenu“, kaše penzionerka Marion, dok razgleda prodajni izlog kafane u okviru hotela. „30 eura manja, a sa čokoladicama čak 40!? Uh, pa to je mnogo, bolje da sama napravim neki kolač“, kaže Marion i odmahujući rukom nastavlja šetnju pješačkom zonom. Toliko, dakle, o 'sitnišu'.

Sacher i Demel već su nekoliko puta bili na sudu i prepirali se oko toga, ko od njih tortu radi po originalnom receptu. Epizoda je u Beču poznatija kao „Tortenstreit“! U Demelu kažu: „Originalnu tortu rade u Sacheru, tako je rekao sud, jer samo oni imaju originalni recept. Taj recept nekada smo navodno imali i mi u Demelu, a Sacherov sin je ovdje navodno završio zanat, ali to se ne može dokazati.“

U Demelu se ugrijanom marmeladom od marelica premazuje cijeli biskvit za tortu, u Sacheru mu se dodaje samo jedan tanki sloj ove marmelade. U Demelu kažu da je njihova torta zbog ove razlike sočnija i mekša.

Biskvit natopljen marmeladom u Demelu onda prelivaju čokoladnom smjesom. Za ovaj dio posla potrebna je mirna ruka.

Nakon što je prelivena čokoladom i izrezana na porcije za posluživanje, torta je spremna za prodaju.

Michael Bedner i Dietmar F. Muthenthaler, dva velika majstora svog zanata.